Bliži se povratak u školu – kako se osećate kad to čujete? Da li Vas hvata trema, nervoza, ili se već unapred osećate umorno jer znate šta Vas čeka? Opet ubeđivanja, stres, svađe oko učenja.

A jeste li razmišljali kako bi bilo da se od ove školske godine to promeni?

Zamislite da više ne brinete oko škole i učenja. Da to bude obaveza Vašeg deteta, a ne Vaša. Da budete mirni i spokojni jer znate da možete da mu verujete, i da će Vaše dete sve to obaviti samo baš kako treba, jer je motivisano i zna kako brzo pamtiti gradivo. Da se više ne pitate da li je domaći urađen, niti da crvenite na roditeljskom. Da nikada više ne date pola plate na privatne časove iz raznih predmeta.

Učenje je veština

Zvuči suviše dobro da bi bilo istinito?

Zapravo, nije. Sve što treba da uradite jeste da se pobrinete da Vaše dete bude motivisano za učenje (link ka tekstu o motivaciji) i nauči efikasno učenje.

Možda mislite da su neki ljudi jednostavno prirodno nadareni za učenje, za razliku od drugih. Neka deca vole školu, a druga ne. U stvari, učenje nije urođeni dar, već veština koja se usvaja i uvežbava. I svako dete može to da savlada. I odrasli mogu višestruko da poboljšaju pamćenje i sposobnost učenja, samo ako nauče tehnike efikasnog pamćenja.

Tradicionalni načini učenja

Deca su po prirodi mali istraživači. Učenje im je sasvim prirodno, i donosi zadovoljstvo. Posmatrajte malo dete kad mu date, na primer, list papira. Šta će uraditi sa njim? Potrudiće se da ga prouči i istraži na sve moguće načine. Zgužvaće ga, staviće ga u usta da isproba ukus, mlatiće njime po vazduhu da čuje zvuke koje proizvodi, baciće ga da istraži kako pada. Zar to nije upravo ono što i naučnici rade?

Kako od tih malih naučnika, radoznalih, koji prosto upijaju znanje o svetu oko sebe nastanu deca koja imaju otpor prema školi i učenju?

Odgovor treba tražiti u načinu na koji je tradicionalno školstvo koncipirano. Deci se obimni sadržaji prezentuju na suvoparan, dosadan način, od njih se traži da znanje pasivno primaju i reprodukuju kao papagaji, bez dubljeg razumevanja i povezivanja. Njihov um nateran je da radi na način koji mu nije prirodan niti prijatan.

Tradicionalno izloženo gradivo kroz beskrajni monolog predavača ili redove i redove teksta ne može biti zabavno. Ono zahteva od uma da angažuje samo jednu hemisferu i primorava ga da radi na način koji mu nije prirodan. Njemu treba igre, zanimljivosti, on traži da bude potpuno uključen, da koristi sve svoje kapacitete. Zato je teško fokusirati se i usvajati znanje, kad se pritom stalno borite protiv prirodnih tendencija svog uma. Umesto da radi za Vas, on tada radi protiv.

Pomozite svom detetu da ovo prevlada tako što će naučiti kako brzo pamtiti gradivo. Tehnike efikasnog pamćenja omogućiće mu da brže pamti, jer angažuje obe hemisfere mozga, uči na način koji mu je prirodan i zabavan, donosi mu motivaciju i zadovoljstvo, kao i daleko bolje rezultate.

Kako um pamti

Asocijacije

Naš um teži da povezuje pojmove. Uči tako što svaki novi pojam poveže sa ostalim znanjem i nađe mu odgovarajuće mesto u memoriji. To radi koristeći asocijacije. Povezani po asocijacijama, pojmovi se lako pamte i ostaju trajno u sećanju, dok se nepovezani brzo gube. Zato je tradicionalni način učenja, zasnovan na čitanju i ponavljanju neefikasan. Ponavljanjem pamtimo površno, bez povezivanja i dubljeg razumevanja. Ovakav način učenja zahteva puno vremena, a ne daje odgovarajuće rezultate.

Stvaranje asocijacija, s druge strane, iziskuje manje vremena, a rezultati su zapanjujući – čak i duge liste pojmova mogu se zapamtiti ko od šale. Ovo je posebno korisno za pamćenje mora podataka koje škola zahteva od učenika. Ako od pojmova koje treba upamtiti napravite priču ili pesmicu, zapamtićete ih daleko bolje nego kao listu nepovezanih stavki.

Posebna vrsta asocijativnog pamćenja koja nam može pomoći jesu liste sa rednim brojevima. Ako, na primer, dete treba da memoriše podužu listu pojmova, dobro je da napravi spisak u kome će svakom pojmu dodeliti redni broj. Još ako se u tom povezivanju može naći logična veza, ovaj metod biće pun pogodak.

Mape uma

Još jedan zanimljiv način učenja, koje više liči na igru nego na učenje, jeste pravljenje mapa uma. Na listu papira prave se šeme pojmova koji se uče, koje veoma liče na mape kakve naš mozak kreira dok usvaja nova znanja. Ovde u igru učenja uključujemo obe hemisfere mozga, kao i kreativnost, i vizuelno pamćenje, pa naš um u celosti radi za nas umesto da se opire. Ima slobodu da razmišlja i pamti na način koji mu je prirodan i najlakši.

Kako se pravi mapa uma?

Za početak, trebaće Vam veliki papir, A4 formata ili veći, poput hamera, i razne olovke u boji. U centar mape zapisuje se glavni pojam oko koga je koncipirano gradivo koje treba usvojiti. Za više zabave, ali i bolje pamćenje, možete ga ilustrovati malim crtežom. Oko njega se širi mreža pojmova koji su mu podređeni, a do kojih vode vijugave strelice, koje se sužavaju pri kraju. Od tih pojmova, opet, polaze nove strelice ka pojmovima koji su njima podređeni, i tako redom, dok ne obuhvatite celo gradivo koje se usvaja, bilo da je to lekcija, poglavlje, ili čitava oblast.

Ovo se može primeniti bukvalno na svaku materiju koja se uči, i na sve predmete. Bilo da se dete trudi da upamti sve pripadnike loze Nemanjića, sve američke predsednike, hemijske formule jedinjenja, ili bilo šta drugo, mape uma će mu omogućiti da gradivo usvoji brzo i upamti trajno.

O ovim, ali i drugim metodama efikasnog pamćenja govorimo više na našem kursu (link). Ako Vam treba stručna pomoć ili podrška u usvajanju naprednih i efikasnih metoda učenja, tu smo za Vas.

Naučite dete da „peca“

Šteta što nas tokom školovanja nisu učili kako se uči, zar ne? Srećom, danas više nije tajna kako brzo pamtiti i efikasno učiti – zna se da postoje tehnike efikasnog pamćenja, koje su daleko naprednije i efikasnije od nekadašnjeg beskrajnog sedenja nad knjigom. Sa njima, dete više nikad neće osećati otpor prema učenju, već će moći da ostvari daleko bolje rezultate, za mnogo kraće vreme, osećajući se pritom kao da se igra, kreira i zabavlja se. Vi ćete moći da odahnete, znajući da Vaše dete vlada veštinama koje su mu potrebne za uspeh.

Kao što izreka kaže, nije na Vama da mu upecate ribu, već da ga naučite da peca. Upravo to radite za svoje dete kada ga učite metodama efikasnog učenja.