Šta je samopouzdanje?

Samopouzdanje je poverenje u svoje sposobnosti, sigurnost u svoje vrednosti i vera da smo sposobni da se suočimo sa svime što nam život donese. Ono ide ruku pod ruku sa samovrednovanjem i slikom o sebi – da li se sami sebi sviđamo.

Danas se dosta govori o samopouzdanju i njegovoj važnosti. Samopouzdana osoba biće srećnija i ispunjenija i vodiće bogatiji i uspešniji život od onih kojima ovaj važni sastojak nedostaje.

Odakle dolazi samopouzdanje?

Iako je tradicionalno uvreženo mišljenje da samopouzdanje dolazi iz uspeha i postignuća, kao i iz tuđih pohvala i komplimenata, to, zapravo, nije tačno. Samopouzdanje dolazi iz sasvim drugog izvora. Kada vidimo da se sa izazovima suočavamo, umesto da od njih bežimo, samopouzdanje jača, i to bez obzira na ishod. Bilo da doživimo uspeh ili neuspeh, imaćemo više sigurnosti u sebe jer smo dovoljno hrabri da ne bežimo od izazova.

Zašto neko ima, a neko drugi nema samopouzdanja?

Odgovor leži u našem ranom detinjstvu. Zavisno od toga da li su naši roditelji bili samopouzdani ili ne, i u kakvoj smo sredini rasli, imaćemo više ili manje vere u sebe.

To takođe zavisi i od slike o sebi koju smo formirali u detinjstvu. Kako malo dete nema nikakvu predstavu o sebi, stvara je na osnovu reakcija okoline na njega i onoga što o sebi čuje od odraslih kojima veruje.

Zašto je za dete bitno da ima samopouzdanja?

Pošto se temelji za samopouzdanje u odraslom dobu postavljaju u ranim godinama, jasno je da je od izuzetne važnosti razviti samopouzdanje kod dece.

Dete koje veruje u sebe i svoje sposobnosti biće daleko srećnije i smirenije, a i uspešnije. Samopouzdano dete je zadovoljno sobom, gradi jaku ličnost sa integritetom, lakše se uklapa u društvo. Ne pati od treme i stresa u školi, i nije žrtva vršnjačkog nasilja. Takvo dete spremno je da uči, druži se, usavršava se i uživa u svemu što život nudi.

Odgajiti dete koje će izrasti u zadovoljnog, uspešnog i srećnog odraslog nije lako, ali je svakako moguće.

Donosimo Vam nekoliko saveta kako da izgradite i ojačate samopouzdanje kod svoje dece.

1. Način na koji govorite sa decom od ključne je važnosti za njihovo samopouzdanje.

Kako deca sliku o sebi stvaraju iz onoga što od Vas čuju o sebi, jasno je koliko će način na koji im se obraćate ili govorite o njima uticati na način na koji vide sebe. Vaš glas postaće njihov unutrašnji. Zamislite samo koliko je drugačije imati podržavajući unutrašnji glas umesto unutrašnjeg kritičara koji Vas za sve kinji! Zato negujte pozitivan stav i izbegavajte kriticizam. Izbegavajte da se žalite na svoje dete – bilo njemu, bilo drugima. Umesto toga, ne štedite pohvale. Tako postavljate temelj za njegovo samopouzdanje.

2. Postavite pravila i budite dosledni.

Umesto da se trudite da budete drug sa svojom decom, Vaš posao kao roditelja je drugi. Deci je potrebno da roditelji postave pravila, što će im obezbediti uputstva kako da se ponašaju, i strukturu dana, koja im omogućava predvidljivost i smirenost, jer znaju šta ih očekuje. Kada znaju da je roditelj dosledan, deca se osećaju bezbedno, što je preduslov da razviju i sigurnost u sebe.

3. Podstičite ih da samostalno donose odluke. Važno je da im predočite koje su posledice njihovih odluka, a onda ih pustite da sami biraju.

4. Učite ih odgovornosti.

Ovaj savet ide ruku pod ruku sa prethodnim. Preuzimanje odgovornosti prava je infuzija samopouzdanja. Prepustite deci odgovornost u skladu sa njihovim uzrastom – od odgovorsnoti za svoje igračke koje su poneli u parkić, preko staranja o kućnom ljubimcu, do bitnih životnih odluka kada porastu.

5. Dajte im zadatke koje mogu da obave.

Kada u tome uspeju, biće ponosni na sebe i puni samopouzdanja. Zadatak ne sme biti prelak, jer onda neće osećati radost postignuća, ali ni pretežak. Kako znati šta osoba može da obavi? Upotrebite ovo pitanje kao test: „Da li bi osoba mogla da obavi zadatak za 1.000 EUR?“ Naravno, ne savetujemo da detetu date novac, već zamislite ekvivalent, šta za dete predstavlja satisfakciju kao ova suma za odraslog? Za trogodišnjaka to mogu biti sličice ili igračka, za tinejdžera nešto što već dugo želi… Vi najbolje znate svoje dete. Ako bi uspelo da obavi zadatak za takvu nagradu, onda je izazov adekvatan.

6. Nadajte se da će zabrljati.

Šta?! Kako sad to, valjda želim da uspe i izgradi samopouzdanje? Da, da, dobro ste pročitali. Nadamo se da će, učeći, dete praviti greške, koje mi mirno dočekujemo, jer smo znali da slede. Ali puštamo ih da greše jer je greška najbolji učitelj. Ne brinite, ovo neće negativno uticati na njihovo samopouzdanje ako pratite i druge savete. Zapravo, jačaće ga, jer se suočavaju sa izazovima.

7. Pustite posledice da odrade svoje.

Nemojte odmah trčati da uklonite posledice njihovih odluka ili grešaka. Tako im oduzimate dragocenu priliku da iz njih uče. Da, može biti neprijatno, ali to ne znači da nije dragoceni korak u učenju.

8. Postavite ih ponovo pred isti izazov.

Ovo za njih znači da imate dovoljno poverenja u njihove sposobnosti i inteligenciju. Kada iskoriste novi izazov i ostvare uspeh, sijaće od samopouzdanja, upravo zbog teškoća sa kojima su se usput suočili i prevladali ih.

9. Budite im dobar primer.

Reči su jedno, a primer nešto sasvim drugo. Zato pružite pravi primer i radite na jačanju svog samopouzdanja kako biste doprineli njihovom.

10. I najbolji greše.

 Zato praštajte i pitajte za oproštaj kada je potrebno. Pokazujući im da i odrasli, koji su u njihovim očima savršeni, prave greške, pokazujete im da je to sasvim normalan deo života, a praštajući i tražeći oproštaj, učite ih da greške mogu biti ispravljene. Bez straha od greške, lakše je verovati u sebe.

11. I naravno, pre i posle svega, pokažite im koliko ih volite, bez obzira na sve i uprkos svemu. Neizmerna i bezuslovna ljubav roditelja baza je za zdravu i pozitivnu sliku o sebi, samopoštovanje i veru u sebe.