Šta je motivacija?

Motivacija je unutrašnji osećaj koji nas podstiče na akciju. Svi znamo kako se osećamo kada smo motivisani – zračimo entuzijazmom, spremni smo da uložimo koliko god truda da je potrebno, sve prepreke deluju nam savladivo. Kada nam nedostaje motivacije, i najmanja prepreka deluje nepremostivo.

Motivacija za učenje

Motivacija za učenje posebno se izdvaja kao pitanje mnogih đaka i roditelja. Nevolja je, međutim, što mnoga deca ne samo da nisu motivisana za učenje, već su čak motivisana da ga izbegnu!

Kako tome stati na put, pitaju se roditelji širom sveta. Ono što je zamka ovde jeste da je motivaciju teško izazvati u drugoj osobi. Kao roditelji, mi svoju decu volimo i želimo im uspeh. Zato je naš zadatak da u njima probudimo motivaciju za učenje, koja će ih tome i odvesti. Donosimo Vam nekoliko preporuka koje će Vam pomoći da to postignete.

3 stupnja razvoja odgovornosti – na kom je Vaše dete?

Pre nego što počnemo, treba napomenuti sledeće – kada je u pitanju shvatanje odgovornosti i motivacija za učenje, postoje tri stupnja razvoja.

1. Prvi stupanj podrazumeva shvatanje posledice kroz nagradu i kaznu – „Ako uradiš to, dobićeš nagradu“ ili „Ako to ne uradiš, sledi kazna“.
2. Sledeći stupanj razvoja jeste kombinacija posledica i komunikacije – deca već razumeju kako posledice funkcionišu i u stanju su da preuzmu deo odgovornosti.
3. Treći stupanj podrazumeva samomotivaciju i potpuno preuzimanje odgovornosti.

U zavisnosti od toga na kom se od ovih stupnjeva nalazi Vaše dete, odabraćete odgovarajuću strategiju da ga motivišete za učenje.

Kako da motivišete dete za učenje

Pronađite „šargarepu“ – ono do čega mu je posebno stalo.

To može poslužiti kao nagrada za trud. Na primer, ako Vašem detetu gledanje televizije ne znači puno, ali mu je izuzetno važan internet, treninzi, izlasci sa društvom, zabrana gledanja TV-a ako ne obavi obaveze neće imati nikakvog efekta. S druge strane, ako zna da će mu odlazak na koncert, na primer, biti dozvoljen samo ako uspešno obavi obaveze, daće sve od sebe.

Sistem nagrađivanja i kažnjavanja svakako ne spada u naprednije načine motivisanja, ali u slučaju da je dete na prvom stupnju razvoja odgovornosti, ovakve očigledne posledice najefikasniji su način da ga motivišete. Začudiće Vas šta sve četvorogodišnjak može da obavi da bi dobio svetlucave stikere, isto kao i tinejdžer koji želi svoj telefon nazad.

Kada osmislite sitem nagrađivanja, objasnite ga detetu i držite ga se.

Ako unapred ne objasnite detetu koje su tačno posledice njegovog ponašanja, onda sistem nagrade i kazne gubi svrhu i sve će mu to delovati nasumično a ne kao uzročno-posledični sled događaja kome želite da ga naučite. Zato unapred objasnite šta će mu određeno ponašanje i akcije doneti.

Poštujte njegova interesovanja i talente.

Svako dete je ličnost za sebe i svako ima jedinstvene darove. Poštujte to. Omogućite detetu da se bavi onim što ga privlači i što voli. Dete koje voli fudbal teško ćete motivisati da, umesto toga, sa entuzijazmom svira violinu. Zato mu dozvolite da bira, a onda ćete imati sjajnu osnovu za razvoj radnih navika. Učiće se disciplini na polju koje je samo odabralo i aktivnosti u kojoj uživa, a motivacija za učenje širiće se sa jednog polja interesovanja na ostala.

Razvijajte pozitivan stav prema učenju.

Motivacija za učenje prirodno proizilazi iz pozitivnog stava prema njemu. Svi su motivisani za aktivnosti koje su im prijatne i donose zadovoljstvo. Učenje se suviše često povezuje sa neprijatnošću, teškoćama i prinudom, kao nešto mrsko i teško. Prirodna reakcija na ovo je otpor. Zato je bitno kod dece izgraditi i negovati pozitivan stav prema učenju.

Obratite pažnju na koji način govorite o učenju. Pokažite deci na svom primeru kako celoživotno učenje donosi zadovoljstvo. Naučite ih da učenje nije vezano samo za obavljanje školskih obaveza, već da mogu uvek biti radoznali, istraživati, rasti kao ličnosti. Posećujte biblioteke, muzeje, zoo vrt. Pokažite im koliko toga zanimljivog u svetu ima da se istraži. Možete zajedno gledati dokumentarne filmove, ići u pozorište, proučavati razne teme.

Deca će na taj način zavoleti proces i biće svesni važnosti učenja za napredak i uspeh.

Pokažite im koliko je učenje zabavno.

Niko se ne zabavlja pamteći beskrajne redove dosadnog teksta. Ali zato možete napraviti eksperimente u kućnim uslovima i učiti na očiglednim primerima. Možete zajedno otići u šumu ili botaničku baštu, opservatoriju, posetiti muzej ili tvrđavu o kojoj dete uči… Bezbroj je načina da učenje postane zabavno. Smišljanje pesmice kako bi se zapamtili naizgled nepovezani podaci odličan je primer, kao i crtanje šarenih mapa uma kako bi se pojmovi povezali i upamtili. Ako Vam se čini da će sve ovo samo produžiti vreme učenja, zapravo je suprotno. Dete će brže i lakše pamtiti, a znanje će usvojiti trajno, i pritom se zabavljati.

Imajte poverenja u dete.

Ako do sada niste, počnite da koristite izjave poput: „Verujem u tebe. Ti to možeš. Sposoban/na si da ostvariš sve što želiš. Verujem u tvoje sposobnosti“. Nema jačeg vetra u leđa od nekoga ko Vas bezuslovno voli i veruje u Vas.

Hrabrite dete, budite mu coach i navijač.

I ako je Vaše dete već tinejdžer i mnogo toga može samostalno, imajte na umu da će mu još uvek trebati Vaša pomoć u raznim stvarima. Iako nećete obavljati obaveze umesto deteta, budite tu za njega kad god zatreba, da mu pokažete pravi put i podržite ga.

Naučite dete da odgovornost = sloboda.

Deci, a posebno tinejdžerima, obavljanje školskih obaveza može delovati kao zamka. Osećaju se kao da su zarobljeni i nastoje da ih izbegnu. Ono što im treba objasniti jeste da odgovornost sa sobom nosi slobodu. Što je dete odgovornije prema svojim obavezama, to Vi imate više poverenja u njega i dopuštate mu više slobode. Isto je i u svetu odraslih. Što se odgovornije ponašaju, ljudi imaju i više slobode. Nasuprot tome, osobe koje se krajnje neodgovorno ponašaju bivaju zatvorene iza rešetaka.

Postarajte se da dete bude naspavano.

Iako toliko jednostavno i očigledno da se čini suvišnim, ovo je izuzetno važno za decu, od bebe do tinejdžera. Niko nije lepo raspoložen niti motivisan za bilo šta kad je neispavan. Postarajte se da Vaše dete ima dovoljno kvalitetnog sna srazmerno svom uzrastu. Uzrok manjka motivacije za učenje i obaveze kod tinejdžera je iznenađujuće često – neispavanost.

Naučite dete da postavlja ciljeve.

Postavljanje ciljeva je posebna i vrlo korisna veština. Veliki ciljevi su tu da zapale sjaj u očima i iskru motivacije. Mali su tu da nam pomognu da merimo uspeh i da nas bodre ka velikom cilju. Naučite dete da postavi veliki cilj, kao i male. To može biti, na primer, odličan uspeh na kraju školske godine. Mali ciljevi bili bi ocene na tromesečju. Što pre nauče da postavljaju ciljeve, pre će biti u stanju da se sami motivišu za učenje i napredak na svim poljima.

Pomozite detetu da pronađe svoje „zašto“.

I pored svega ovoga, ma koliko se trudili, nikoga ne možete dovoljno motivisati dok sam ne pronađe svoje „zašto“. Tako će i motivacija za učenje doći prirodno onda kada dete otkrije svoje „zašto“. Imajte na umu da se njihovo „zašto“ razlikuje od Vašeg „zašto oni treba da uče“.

Najbolje bi bilo na očiglednom primeru iz okoline prikazati detetu kakav život može da očekuje u slučaju da odabere da ne uči. Ne zaboravite da mu napomenete da ćete ga Vi svejedno voleti, ma šta ono odabralo za sebe. Ali s druge strane, ako ima drugačije i veće snove, učenje i usavršavanje će mu pomoći da ih ostvari. Na njemu je da odabere između opcija koje su mu sada očigledne.

Kada dete jednom pronađe svoje „zašto“, njegova motivacija za učenje više neće biti Vaša briga – imaće unutrašnju motivaciju koja će ga pokretati u pravom smeru.