Pomozite detetu da se koncentriše

Svi znamo koliko su koncentracija i učenje nerazdovjne teme. Kada nismo koncentrisani, pažnja nam leti na sve strane, skače sa jedne na drugu stvar, teško pamtimo, a vreme neprimetno iscuri i na taj način možemo provesti sate i sate nad knjigom, potpuno neefikasno, da pritom baš ništa nismo zapamtili. Efikasnost učenja zato se ne meri vremenom provedenim u učenju, već rezultatima – usvojenim gradivom. Zato se svi đaci i njihovi roditelji pitaju isto: „Kako poboljšati koncentraciju za učenje?“

Koncentracija podrazumeva da svu svoju pažnju fokusirano usmerimo na jednu stvar, kao što je učenje i angažujemo sve svoje kapacitete. Na taj način, za daleko manje vremena u stanju smo da naučimo više gradiva, i to sa dubljim razumevanjem i trajnije. Zato nam je kao roditeljima toliko bitno kako poboljšati koncentraciju za učenje kod naše dece.

Nije nikakva tajna da je svakome teško da se fokusira kada je neispavan, kada mu svaki čas zvrckaju notifikacije sa telefona, ili kada samo razmišlja o izlasku koji ga čeka. Zato Vam donosimo nekoliko saveta kako se fokusirati na učenje i predstavljamo proverene tehnike za brzo učenje i pamćenje.


Postarajte se da dete ima dovoljno sna

San je često zanemarena, a izuzetno bitna stavka. Dovoljno sna neophodno je kako bi naše telo i um optimalno funkcionisali i kako bismo mogli da damo svoj maksimum u bilo kojoj aktivnosti. Zato se postarajte da Vaše dete svake noći ima dovoljno sna shodno svom uzrastu. To je između 8 i 10 sati sna, kako bi se detetu ili tinejdžeru omogućio pravilan rast i razvoj, kao i optimalno funkcionisanje nervnog sistema. Svaki kasni odlazak u krevet predstavlja ozbiljnu prepreku dobroj koncentraciji, jer se samo u periodu pre ponoći luči melatonin, supstanca neophodna, između ostalog, i za funkcionisanje mentalnih procesa. Zato od premalo sna ili kasnog odlaska u krevet najviše trpe koncentracija i učenje.

Naterati dete da rano odlazi na spavanje može predstavljati izazov roditeljima, bilo da je u pitanju desetogodišnjak, koji moljaka da još samo malo igra igricu, ili tinejdžer koji bi do kasno ostajao s društvom, ali budite beskompromisni. Inače će rezultati učenja trpeti. Nastojte da dete svake večeri odlazi na spavanje u približno isto vreme.


Odredite prostor za učenje

Kako bi se sva pažnja usmerila na učenje, umu je potrebno da ima rutinu. Zato je bitno da postoji prostor namenjen učenju, koji je potpuno prilagođen – uredan, svetao, bez nereda i stvari koje bi odvraćale pažnju. Najbolje bi bilo da to bude u odvojenoj sobi, u kojoj je mirno i tiho. Kada tačno zna šta ga čeka, u koje vreme se uči i prostor je sasvim poznat, um je potpuno fokusiran. Nema ničega što odvraća pažnju, pa se na taj način „trenira“ da bez odlaganja pređe na usvajanje novog znanja. Kada  se često menja mesto na kom se uči, um teži da pobegne obavezama, pa nalazi i najmanji povod u okruženju da skrene pažnju. Zato se učenjem uvek u istom, prilagođenom prostoru, postiže bolje koncentracija za učenje.


Uklonite sve distrakcije

Kako se koncentrisati na učenje kada je svuda oko nas toliko mogućnosti i kada nešto uvek mami našu pažnju? Jednom će to biti telefon, zatim iznenadna glad, žeđ, želja za pospremanjem sobe, bilo šta. Zato predupredite ovo tako što ćete unapred ukloniti sve što odvlači pažnju. Vreme za učenje treba da bude odvojeno samo za učenje, bez telefona, kompjutera, i ostalih ometača. Najbolje bi bilo da uređaji za to vreme budu ugašeni i izvan prostorije u kojoj se uči. Kako neće biti na dohvat ruke, već mora ustati i izaći iz sobe, dete neće spontano posegnuti za njima. Unapred spremite napitak, užinu, šta god bi moglo da izaziva prekide koncentrisanog učenja.


Podelite vreme učenja na blokove sa pauzama između

Kako da se koncentrišem na učenje 3-4 sata?, pitaju se mnogi. Nije moguće istim intenzitetom se koncentrisati previše dugo. Tokom učenja, smenjuju se periodi visoke i niske koncentracije. Idealno bi bilo podeliti učenje u više manjih blokova od oko 25 minuta. Nakon jednog bloka učenja od 25 minuta, sledi 5 minuta odmora. Zatim se u narednih 5 minuta obnovi prethodno naučeno gradivo, i sledi još 25 minuta učenja novog. Organizujući učenje od nekoliko sati u ovakve blokove, dobija se idealna dinamika i smenjivanje perioda intenzivne mentalne aktivnosti i neophodnih predaha, kao i razbijanje monotonije. Idealno bi bilo te male pauze od po 5 minuta iskoristiti za kretanje, uraditi po koju vežbu istezanja i razmrdati se. Na taj način najefikasnije se usmerava pažnja, koristi se puni kapacitet i postiže najbolje koncentracija pri učenju.


Razbijte monotoniju, učinite učenje zabavnim pomoću različitih tehnika.

Nije lako održati visoku koncentraciju kada se uči suvoparno i dosadno gradivo, izloženo kroz beskrajne stranice teksta. Zato je odličan lek protiv dosade i padova koncentracije zabavno i kreativno učenje. Kako to postići?

Postoje razne kreativne tehnike za učenje i pamćenje, poput mapa uma ili asocijacija. One će pomoći da se probudi pažnja, postigne bolja koncentracija za učenje i efikasnije zapamte podaci.

Mape uma su izuzetno zabavna i moćna tehnika učenja. Na velikom papiru, raznobojnim olovkama crtaju se simboli podataka i zapisuju ključni pojmovi koje treba povezati i upamtiti. Kako biste saznali detalje i dobili uputstvo za primenu ove tehnike učenja, posetite naš tekst o tome (link ka tekstu).

Postoje i druge tehnike efikasnog učenja, kao što je kreiranje asocijacija. Asocijacije su način na koji naš mozak prirodno povezuje stvari. Zato pronalaženje asocijacija drastično olakšava pamćenje i povećava koncentraciju jer angažuje kompletan um, traži sličnosti i stvara veze. Tako povezani, podaci lakše i trajnije ostaju upamćeni.

Još jedan zabavan način za učenje jeste kreiranje nizova, kao što su liste sa rednim brojevima. U ovakvom sistemu, svaki podatak dobija svoje mesto i vezan je za određeni broj pomoću asocijativne veze. Dete će se zabaviti kreirajući ovakve nizove, neće mu biti dosadno, biće visoko koncentrisano i upamtiće daleko više gradiva kroz ovako aktivno učenje nego da je samo sedelo nad knjigom ponavljajući.

Ponavljanje gradiva nije efikasan način učenja, iako su mnoge od nas kroz školovanje učili suprotno. Ponavljanjem se gradivo pamti samo kratkoročno jer se ne stvaraju veze sa znanjem koje već posedujemo, pa tako nevezano ni za šta, novo znanje ostaje površno i kratkoročno, čak i ne stigne u dugoročnu memoriju.

Još jedan način da se postigne bolja koncentracija za učenje jeste variranje aktivnosti koje zahtevaju angažovanje različitih centara u mozgu. Npr, nakon učenja lekcija iz srpskog, kojima se angažuje verbalna inteligencija, dobro bi bilo ubaciti rešavanje matematičkih zadataka, koji će aktivirati levu hemisferu mozga i numeričku inteligenciju. Smenjivanje mentalne i fizičke aktivnosti takođe doprinosi svežem pristupu i sprečava monotoniju.

Uz to, učenje na očiglednom primeru ne samo da je izuzetno efikasno, već je i odlično u borbi protiv dosade. Zato, ako je dete, na primer, učilo lekcije iz istorije, a potom zajedno posetite muzejsku postavku se artefaktima baš iz tog perioda i uz to razgovarate o naučenom gradivu, to znanje ostaće usvojeno za ceo život, a o dosadi prilikom učenja neće biti ni govora.

Dosada je neprijatelj koncentracije, a prirodno nastaje onda kada nismo posebno motivisani, kada je gradivo suvoparno i izloženo na način koji nije prirodan niti zanimljiv. Visoka koncentracija ne može se održati dugo, duže od tridesetak minuta, ali zato valja pametno iskoristiti periode fokusa i omogućiti detetu da uči efikasno, za kratko vreme, a uspešno. Kada se iskoriste prirodne mogućnosti visoke koncentracije umesto da se ona iznuđuje na silu, učenje postaje lakše, brže i uspešnije, a rezultati to pokazuju.

OSTAVITE KOMENTAR

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

NAJNOVIJE OBJAVE

5 saveta za bolju motivaciju za učenje

Gotovo svaki roditelj deteta starijeg od osam godina zna koliko glavobolja ume da zada motivacija za učenje i kako naporno ume biti teranje deteta da uči. Možda i Vi učite sa svojim detetom, trudeći se da mu stvorite naviku da uči, ponavljate i preslišavate u beskraj, činite sve što znate…

Pomozite detetu da se koncentriše

Svi znamo koliko su koncentracija i učenje nerazdovjne teme. Kada nismo koncentrisani, pažnja nam leti na sve strane, skače sa jedne na drugu stvar, teško pamtimo, a vreme neprimetno iscuri i na taj način možemo provesti sate i sate nad knjigom, potpuno neefikasno, da pritom baš ništa nismo zapamtili. Efikasnost…

Kako motivisati dete za učenje

Šta je motivacija? Motivacija je unutrašnji osećaj koji nas podstiče na akciju. Svi znamo kako se osećamo kada smo motivisani – zračimo entuzijazmom, spremni smo da uložimo koliko god truda da je potrebno, sve prepreke deluju nam savladivo. Kada nam nedostaje motivacije, i najmanja prepreka deluje nepremostivo. Motivacija za učenjeMotivacija za…

Kako ostati povezan sa detetom tokom puberteta

Šta je pubertet? Pubertet ili adolescencija prelazni je period između detinjstva i odraslog doba, kada se dete postepeno menja, dobijajući karakteristike odrasle osobe. Može nastupiti između osme i četrnaete godine. Svi prolaze kroz pubertet, ali ne obavezno u isto vreme i istim tempom.Ovo je period velikih promena, kako na fizičkom,…

Kako da naučite dete da efikasno uči

Bliži se povratak u školu – kako se osećate kad to čujete? Da li Vas hvata trema, nervoza, ili se već unapred osećate umorno jer znate šta Vas čeka? Opet ubeđivanja, stres, svađe oko učenja.A jeste li razmišljali kako bi bilo da se od ove školske godine to promeni?Zamislite da…

Kako da ojačate samopouzdanje kod dece?

Šta je samopouzdanje? Samopouzdanje je poverenje u svoje sposobnosti, sigurnost u svoje vrednosti i vera da smo sposobni da se suočimo sa svime što nam život donese. Ono ide ruku pod ruku sa samovrednovanjem i slikom o sebi – da li se sami sebi sviđamo.Danas se dosta govori o samopouzdanju…

Kategorije